Printer Friendly Version 18.01.2023 - Интервју амбасадора Ж. Јовића за „БНТ“ @ 18 January 2023 12:03 PM

ИНТЕРВЈУ АМБАСАДОРА – „Св. Сава – Духовни мост између Бугара и Срба“
- Ваша Екселенцијо, Свети Сава Српски је један од најпоштованијих светаца не само у Србији него и у целом православном свету, укључујући и Бугарску, са којом га веже један део његовог живота. Како Срби славе успомену на Светог Саву?

- Господине Милков, као прво захваљујем Вам се на могућности да се поводом овако једног лепог питања обратим бугарској јавности. Мeђутим, питање је тешко, јер није лако у неколико реченица објаснити како ми славимо Светог Саву. У потпуности сам сагласан да је Свети Сава један од најпоштованијих Светаца, не само међу Србима, него као што сте и Ви рекли, и међу осталим православним хришћанима, међу којима су и наша бугарска браћа и пријатељи, али и међу другим религијама и другим нацијама. Зашто? Управо зато јер је Свети Сава био један посебан човек. Као што већ знате, он је у једном тренутку одбацио оно што је земаљско, он је пригрлио Господа Бога. Одбацујући свој статус, у том моменту био је принц, одбацио је и могућност да једног дана постане чак и српски Краљ. Такав човек је заиста посебан. Цео живот он је био са Господом Богом, моливши се за љубав, за добро. Био је Богољубив, био је човекољубив, па како ми сада да не поштујемо таквог човека? Конкретно, ми га поштујемо пре свега са једним јаким сећањем, свакодневним сећањем. Друго, Ви знате, као и православни верници у Бугарској и ми славимо нашег Светог Саву. Ви славите Имендан, а ми имамо оно што називамо „КРСНА СЛАВА“. Свети Сава је  27. јануара, код Вас је 12.  јануара. Тог дана /27 јануара/ има породица у Србији које славе Светог Саву као Крсну Славу, као породичну славу, као заштитника породице, но са друге стране он је скоро званични заштитник образовања, јер сматрамо да је он оснивач не само Српске Цркве, као први Архиепископ, него је оснивач и образовања. И тог дана, 27.јануара, једном великом прославом у српским школама и универзитетима ми славимо Светог Саву, као што сам рекао - са једним јаким сећањем. Али оно што је најважније, што покушавамо да радимо славећи његово име, а не знам да ли смо довољно успешни, ми заправо покушавамо да кроз живот идемо баш онако као што је он желео да радимо, а то није нимало лако. Јер ако желиш да живиш као што је Свети Сава желео да живимо, требало би да си добар човек, мораш да верујеш у добро, да волиш Господа и да не правиш разлике међу људима, уважавајући и друге религије, као што је и он желео. И зато је био вољен и поштован међу многим људима на овом свету.

- То, што је Свети Сава умро у Бугарској, док је био у гостима код цара Ивана Асена Другог, представља особиту историјску повезаност међу нашим народима. Да ли нам то помаже или можда смета?

- То може да смета само човеку који има зле намере. Сваком нормалном човеку, који је добар, који је човекољубив, Богољубив, та веза је веза која је добра. Исто као и наш Свети Краљ Милутин. Његове свете мошти, како већ знате, више од 550 година се чувају у Цркви Свете Недеље. Он и Свети Сава су један од најлепших мостова међу српским и бугарским народом, и као што сам већ рекао, само човек са злим намерама може да каже да је штетно то што је Свети Сава умро у Великом Трнову, међу братским бугарским народом. Само човек са злим намерама ће рећи да је штетно то што је овде сахрањен као краљ, као цар. Само човек са злим намерама ће рећи да је штетно и то што се Свети Сава и данас поштује у Бугарској. Тако да сматрам да је у потпуности јасно каква је веза међу српским и бугарским народом, када је реч о Светом Сави.


- Од моштију Светог Саве сачувано је веома мало - само једна шака се чува, али има једно место у Бугарској, манастир Покрова Богородичиног у Самокову, где се верује да је сачуван један мали део светих моштију – прст Светог Саве. Знате ли за Србе, који тамо иду да се поклоне?

- Не само да знам за Србе који се моле на том месту, него и ја лично то чиним. То је један од мојих најомиљенијих манастира у Бугарској. Поздрав за мати, Игуманију, све сестре и све људе који воле и поштују тај манастир, који је важан манастир и за део бугарске историје. У вези са делићем моштију Светог Саве, који се чува у Самоковском манастиру, један од кључних проблема је што људи углавном не знају за то. Ја покушавам као амбасадор, као обичан човек и православни хришћанин, да ширим ту информацију. Биће ми драго да што више Срба долази у Бугарску, у Самоковски манастир, да заједно одамо почаст, да се поклонимо делу моштију Светог Саве, и да се као браћа и истински пријатељи молимо за љубав, за мир, за један заједнички пут ка некој лепшој будућности.

- Једно од највећих дела Светог Саве јесте изградња Хиландарског манастира на Светој Гори Атонској, разуме се заједно с његовим оцем Светим Симеоном. Како савремена држава Србија одржава ту духпвну везу са Хиландарским манастиром у данашње време?

- И ви Бугари и ми Срби смо веома срећни, јер осим Свете Земље, осим Јерусалима, осим могућности да посетимо гроб Исуса Христа, ми имамо и једно специјално место на европској Светој Земљи, ви ваш Зограф, а ми наш Хиландар. Као и када је у питању Свети Сава, веза између Срба и Хиландара је веома јака, пре свега духовна веза. Али, знате да смо 2004. године нажалост имали један велики пожар, када је уништен и оштећен велики део манастира. Од те 2004 г. па до данас, ми покушавамо да урадимо и поправимо све, не само како је било, него да буде још лепше. У том послу евидентна је велика подршка, и финансијска и морална, од стране обичних људи, часних физичких лица и компанија, и пре свега од Владе Републике Србије и нашег председника, Александра Вучића. Српска држава последњих година интензивно помаже, даје финансијска средства да се обнови и поново изгради оно што је било уништено. Пре неколико дана, 6. и 7. јануара, кад је наше Бадње вече и наш Божић, председник Александар Вучић са својим најстаријим сином, Данилом, био је у специјалној посети Хиландару. Управо једном одлуком председника, Влада Србије обезбедила је додатна финансијска средства да се настави и заврши обнова манастира. Такође, обезбедили смо финансијска средства за остале пројекте, који су неопходни за нормалан свакодневни живот монаха и свих богољубивих људи, који долазе у манастир Хиландар да уживају у молитвама, и да буду ближе Господу Богу.

- Највећи храм у Београду носи име Светог Саве. Храм је освећен пре више година и недавно се тамо одржао и избор новог Српског Патријарха Порфирија.
Има ли још нешто да се доврши на овом храму, који се гради већ многе године, и како се српски народ односио према идеји и напорима да се сагради тако велелепан храм?

-Најмање што Свети Сава заслужује, је да има један храм, који му је посвећен и који носи његово име. То је најмање што је српски народ могао да уради. Као и са Хиландаром, и са Храмом Светог Саве, који је сада највећи православни храм не само у Србији него и на Балкану, имамо једну јаку духовну везу. Уз велике напоре обичних људи, Владе РС и нашег председника, скоро да нема ништа што би требало да се додатно уради. Опрема, фреске и иконе – готово све је у потпуности завршено. Сада нам остаје само да уживамо у лепоти једног заиста врло лепог храма, који носи име Светог Саве. И као што сам рекао за моје Србе, који посећују Самоков и Рилски манастир, и Свету Недељу и многе друге цркве и манастире у Бугарској, биће ми драго да и наша бугарска браћа и пријатељи све више долазе у Београд. Сада, са новим аутопутевима је све лакше да се путује. Бугари више нису присутни само у Димитровграду, у Пироту и Нишу, већ је веома лако да дођу и у Београд.  Биће ми драго да се и тамо заједно молимо, за једну лепшу будућност и за братске односе између бугарског и српског народа.

- ДАЈ БОЖЕ! Хвала Вам господине Амбасадоре!